12 znakova prave inteligencije koji se ne mogu poreći

Neke lične osobine ili veštine za koje se smatra da su beskorisne ili negativne mogu zapravo identifikovati visok nivo moždane aktivnosti osobe. Barem naučnici tako misle. Koje su to osobine i veštine? Kako nas čine boljima?

Pogledajte u nastavku neke od znakova koji, prema naučnicima ukazuju na neverovatnu inteligenciju.

1. Previše ste znatiželjni

Naučnici sa Londonskog univerziteta za psihologiju kažu: „Verovatnije je da će znatiželjno dete, za razliku od onog koje jednostavno uči napamet, tokom svog života postati inovativna osoba.

Profesor sa Harvard Biznisa objašnjava kako nas radoznalost i „gladan um“ čine pametnijima. Kaže: „Radoznalost čini dete više zainteresovano za nauku i umetnost kao sredstvo saznanja i samoizražavanja.

U jednoj britanskoj studiji naučnici su posmatrali 6000 ljudi koji su rođeni u proteklih 50 godina. Otkrili su da su jedanaestogodišnja deca koja su na IQ testu postigla viši skor znatiželjnija i otvorenija za nova iskustva u budućnosti.

2. Shvatate koliko toga još ne znate

Duning-Kruger efekat rezultat je studije Džastina Krugera i Davida Duninga koja je postala klasik u socijalnoj psihologiji. Zaključak je sledeći: što je čovek pametniji, to više sumnja u svoje kognitivne sposobnosti.

Drugim rečima, pametni ljudi se ne plaše da kažu „ne znam“. Ako nešto ne znaju, mogu saznati nešto novo. Zato ako vam se pitanja uvek pojave u glavi i ne bojite se da ih postavite, onda ste verovatno pametniji od mnogih drugih ljudi.

3. Uspavate se preko dana s vremena na vreme

Opšte je poznato da je Leonardo da Vinči praktikovao polifazni san. Spavao je 20–30 minuta svaka 4 sata. Zašto je to radio?

Mozak pametnih ljudi radi intenzivnije i ubrzo se umara, ali se i brže puni. Da biste se otresli umora i problem sagledali svežim očima, morate da „napunite“ svoj mozak. Dremajte najmanje 20 minuta.

4. Levoruki ste (ili sposobni da koristite i levu i desnu ruku jednako dobro)

U svojoj recenziji 1995. godine, novinarka Nju Jorker-a Maria Konikova opisala je eksperiment koji je održan među grupom levorukih i dešnjaka:

Levoruki su bili spretniji, na primer, u kombinovanju dva uobičajena predmeta na nove načine da bi se formirao treći – na primer, pomoću stuba i limene konzerve za izradu kućice za ptice. Takođe su se odlikovali grupisanjem spiskova reči u što više alternativnih kategorija.

Naučnici povezuju levorukost sa „divergentnim razmišljanjem“ – oblikom kreativnosti koji pomaže u generisanju novih ideja. Isto se može reći i za one koji imaju podjednako razvijenu aktivnost ruku.

Dakle, ako ste dešnjak, pokušajte da uradite neke akcije levom rukom i obrnuto. Ove akcije aktiviraju nerazvijena područja mozga.

5. Vi ste “noćna ptica”

Ako ste noćna ptica, verovatnije je da je nivo vaše inteligencije viši od proseka. Naučnici pretpostavljaju da je to zbog toliko velike aktivnosti mozga da izaziva redovne dnevne bioritme.

U studiji koju je objavio jedan časopis, veza između detetove inteligencije i navika spavanja proučavana je kod hiljade mladih. Otkriveno je da većina pametnih ljudi voli da se kasnije budi i radnim danima i vikendom. Još jedno slično istraživanje proučavalo je 400 regruta američkog vazduhoplovstva i rezultiralo sličnim zaključcima.

6. Imate dobru samokontrolu

Pametni ljudi umeju da upravljaju impulsivnošću i dobri su u suzbijanju emocija. Oni takođe razmišljaju o posledicama pre nego što počnu nešto da rade.

Jedna poznata psihološka studija sastojala se od sledećeg: od ispitanika se tražilo da biraju između dve opcije – da odmah dobiju manje novca ili da dobiju više novca tokom cele godine. Rezultati su pokazali da su ispitanici koji su odabrali više novca, ali kasnije (ili, drugim rečima, oni koji su imali više samokontrole) dobili više bodova u različitim testovima i postigli više uspeha u budućnosti.

7. Stalno nešto žvaćete ili grickate

Dobro je poznata činjenica da žvakaća guma povećava moždanu aktivnost i koncentraciju, nažalost samo 20 minuta. Međutim, naučnici su nedavno saznali da pametni ljudi imaju naviku da stalno nešto žvaću. Objašnjavaju da kada to radimo, naš mozak je otvoren i radi na samoanalizi.

8. Lako postajete rasejani i stvari vas ometaju

Ako vam često odvlače pažnju obaveštenja na društvenim mrežama, na pauzi za čaj ili čak tokom razgovora, verovatno ste pametniji od drugih. Barem tako kažu naučnici.

Prema novoj studiji, što je čoveku teže da ostane koncentrisan, to je osoba pametnija. Naučnici objašnjavaju da je to zbog činjenice da je teško držati visok nivo moždane aktivnosti pod kontrolom.

9. Često odugovlačite

Prema mišljenjima naučnika, oni koji lako pronađu razlog da preskoče neku obavezu ili dogovor imaju veću kognitivnu potražnju. Većina pametnih ljudi ima tendenciju da odloži svoje zadatke, a to su primetili mnogi poznati naučnici. Na primer, Adam Grant kaže da je odugovlačenje ključ inovacija.

10. Često vas zabrinjavaju i najmanje sitnice

Tokom jedne studije, naučnici su tražili od 126 učenika osnovnih škola da popune upitnike o tome koliko često se zbog nečega osećaju zabrinuto, obraćaju pažnju na glasine ili razmišljaju o situacijama zbog kojih se osećaju uznemireno.

Činilo se da su ona deca koja su se brinula više od ostalih dobila više bodova u sledećem neverbalnom testu inteligencije. Naučnici to povezuju sa činjenicom da oni koji su uvek zabrinuti teže da svoj posao rade bolje.

11. Dugo hodate ili šetate

Američki naučnici napravili su statističku studiju i otkrili da ljudi koji žive u gradovima orijentisanim pešacima imaju veće stope inteligencije od onih koji žive u gradovima u kojima preovlađuje prevoz. Isti rezultati postignuti su nakon istraživanja pešačkih okruga velikih gradova.

12. Volite da se šalite

Još jedno zanimljivo istraživanje održano je na Univerzitetu u Novom Meksiku. 400 učenika je testiralo svoje sposobnosti da diskutuju o određenim temama. Nakon polaganja testova, od učenika se tražilo da daju svoje naslove nekim slikama iz crtanih filmova.

Ove natpise ispitali su nezavisni procenitelji. Činilo se da je 86% pametnijih učenika koji su dobili najveći broj poena na testu odabralo šaljive naslove za slike. Kasnije je isto istraživanje sprovedeno sa komičarima i svi su na verbalnom testu inteligencije dobili više od prosečnih rezultata.

Zašto vam ovo govorimo? Prema naučnicima, humor utiče na intelektualne sposobnosti, održava mozak i nervni sistem u dobroj formi i čini nas pametnijima.

Leave a Reply

Your email address will not be published.