September 28, 2021

5 “dobrih” navika koje su zapravo loše za vas

Promena nikad nije laka, naročito kada su u pitanju stare navike. Međutim, mnoge navike koje smatramo dobrim se ispostave kao zlokobne. Ljudi se često okreću navikama koje su im se pokazale kao korisne u prošlosti. Kako kaže stara poslovica, „ako se nije pokvarilo, ne popravljajte“.

Na nesreću, mnoge od tih navika mogu biti toliko problematične, do te mere da dodaju ili pogoršaju postojeće probleme mentalnog zdravlja ako se ne procene kako treba.

Neke od ovih loših navika su sledeće:

1. Izbegavanje konflikta

Izbegavanje konflikta na prvi pogled može izgledati primamljivo; ko ne bi želeo da zadrži sklad u porodici, vezi, društvu? Ali time što ste nastrojeni upravo takvom pristupu, potiskujete validne emocije i možete ih čak i neverbalno manifestovati. Istraživanja pokazuju da prikrivanje ili lažiranje emocija može dovesti do usamljenosti ili depresije.

Kada izbegnemo sukob, ono što nas zaista pogađa je strah od neslaganja ili uznemirivanja drugih. Niko nije rekao da je to lako – ali negovanje iskrenosti i autentičnosti, čak i uz mogućnost sukoba, češće je ispunjavajući put kojim treba koračati.

2. Uvek biti pozitivan

Studija sa Harvarda pokazuje da suzbijanje emocija, bilo da se radi o besu, tuzi ili frustraciji, može dovesti do fizičkog stresa u vašem telu. Može čak da utiče na pamćenje, anksioznost i samopoštovanje. Ponekad se možda osećate kao da bi trebalo da potisnete svoje emocije da biste dugoročno zaštitili nešto. Šta ako je vaš posao u pitanju?

Na kraju, uvek ste ti koji najbolje znate sebe kada je u pitanju otkrivanje vaše istine. Ali uvek je zdravo izraziti i negativne emocije. Bilo da se radi o vašem prijatelju, značajnom partneru, terapeutu, artikuliranje vaših emocija je terapeutska aktivnost i bolja je od držanja svega u sebi i lažno se smejati.

3. Truditi se, previše naporno

Da li ste znali da studije pokazuju da radoholičari pokazuju slične karakteristike kao ljudi zavisni od droga i alkohola? Prekomerni rad može se smatrati produktivnim i sredstvom za brže postizanje uspeha, ali postoje opasnosti od dugog rada. Problemi poput zloupotrebe supstanci, poremećaja spavanja i anksioznosti mogu nastati ako se neprestano naprežete.

Često rad uobičajenog radnog vremena može biti jednako produktivan kao i prekomerni rad ako koristite prave strategije. Na primer, blokiranje vremena i postavljanje prioriteta mogu vam pomoći u ravnoteži između posla i privatnog života.

4. Biti osoba koja uvek kaže DA

Pomagati prijateljima je divno, ali raditi to kako bi vas ljudi voleli nije najbolji stav. Obično uživanje u ljudima proizlazi iz nedostatka asertivnosti i niskog samopoštovanja. Ovo ne samo da dovodi do nefunkcionalne i nezdrave veze, već i nastavlja loše navike koje ljudi mogu zloupotrebiti.

Umesto toga, prihvatite mogućnost da ljudi ne vole „novu“ osobu koja ste. Ako u potpunosti volite sebe, možete imati energije da postavite granice i ostavite toksične odnose iza sebe.

5. Težnja ka savršenstvu

Biti perfekcionista nije uvek dobra osobina. Profesor za istraživanje kaže da „perfekcionizam nije isto što i težnja da budeš najbolji“. Umesto da vas izgrađuje za uspeh, perfekcionizam je poput oklopa koji vas štiti od bola krivice, srama i presude.

Sledeći put kada razmislite o svojoj motivaciji za uspeh, potražite u sebi svoje razloge za uspeh. Da li vaš nagon za uspehom proizilazi iz pozitivnog potkrepljenja postizanjem dobre ocene, na primer? Ili potiče od negativnog uticaja okoline? Ako imate visoke ambicije i plašite se da ne napravite grešku nikada nećete uspeti da dođete do njih.