5 priča iz grčke mitologije za pamćenje

1. Pandorina kutija

Ljut nakon što je Prometej ukrao vatru od bogova i podario ljudima, Zevs naređuje Hefestu, bogu kovača i vatre, da od zemlje i vode stvori biće koje će biti lepo, ali ujedno i izvor svih zala na svetu. Tako je Hefest načinio Pandoru, prvu ženu na svetu. Bogovi su darovali Pandoru: Atina ju je obukla u lepe haljine, Hermes joj daje lukavo srce i umilan glas, Afrodita joj poklanja najprimamljivije čari. Zbog toga je njeno ime u prevodu: „darovana od strane svih“.

Pandora dolazi na zemlju sa svojim ćupom. Kada je otvorila ćup, iz nje su izašle stotine bolesti, nevolja i sva zla sveta. U ćupu ostaje jedino Nada, jer je Pandora zatvorila ćup pre nego što je uspela da izađe. Prema drugim verzijama ovog mita, a nasuprot ovom, smatra se da su u Pandorinom ćupu bila sakupljena sva dobra sveta. Od Pandore je potekao čitav ženski rod, „izvor tegoba za sve muškarce“ prema starim Grcima.

2. Medeja

Medeja je bila čuvena čarobnica, jedna od najpoznatijih junakinja koje je grčka mitologija stvorila, poznata po čedomorstvu. Pošto je nesebično pomogla Jasonu da ukrade zlatno runo (pri čemu je ubila svog polubrata i pobegla iz zemlje), Medeja se udaje za Jasona i odlazi sa njim na Korint.

Posle nekog vremena, kralj Kreon Jasonu nudi ruku svoje ćerke, bez obzira na to što je Jason već bio oženjen. On prihvata ponudu, kako bi učvrstio svoj položaj u tuđoj zemlji, a posramljena Medeja kuje pakleni plan. Uz pomoć darova koje je poslala Kreonovoj ćerki Medeja je podmetnula požar, u kom je princeza umrla, a da bi osveta bila još gora, nemilosrdno ubija svoja dva sina koja je imala sa Jasonom.

Medejina osveta inspirisala je mnoge umetnike sve do današnjih dana. Ovaj mit postavlja večito pitanje: dokle je čovek spreman da ide zbog ljubavi, a dokle zbog mržnje?

3. Orfej i Euridika

Orfej je bio najpoznatiji mitski pevač, svirač i pesnik. Njegova pesma bila je čudotvnorna i nadaleko poznata. Ubrzo nakon venčanja njegova žena, nimfa Euridika, umire od ujeda zmije otrovnice. Pošto nije mogao da preboli smrt voljene Euridike, Orfej se spušta u podzemlje kako bi je izbavio odande.

Njegova pesma je bila toliko čarobna da joj ni sami vladari podzemlja nisu odoleli. Oni su mu dozvolili da izvede Euridiku u život, ali pod uslovom da se nijednom ne okrene i ne pogleda u nju, sve dok ne izađu iz podzemlja. Međutim, zbog prevelike čežnje, ali i sumnje da ga ne prati, Orfej se okrenuo i pogledao Euridiku i zbog toga zauvek izgubio svoju ljubav.

Nakon toga što je izgubio Euridiku, Orfej je odbijao ljubav svih žena. Pokrenuo je obrede u kojima je naučio muškarce da vode ljubav sa dečacima. (Poznato je da su stari Grci imali drugačije viđenje seksualnosti u odnosu na savremenu perspektivu.) Kako bi mu se osvetile, žene su ga nemilosrdno rastrgle, a delove njegovog tela razbacale na sve strane.Verovalo se da je čitava priroda žalila za najboljim pesnikom toga dana: drveće je odbacivalo svoje lišće, a reke su nabujale od sopstvenih suza.

4. Odisej

Kralj Itake bio je jedan od najvećih junaka grčke mitologije. Lukavog i spretnog Odiseja najviše upoznajemo tokom njegovog dugog povratka kući, posle Trojanskog rata: njegovo putovanje do Itake se odužilo na čitavih deset godina.

Sedam godina je morao da provede na ostrvu lepe Kalipso, koja mu je pružala ljubav i gostoprimstvo (neobično zarobljeništvo, zar ne?). Iako je zarobljen zbog toga što je razljutio Posejdona, boga mora, on ipak uspeva da pobegne i nastavi putovanje ka svojoj domovini. Na tom putovanju sreće se sa proročicom Kirkom, odlazi u zagrobni svet, bori se sa čudovištima Scilom i Haridbom, kao i sa kiklopima, a za sve to vreme izgubio je čitavu svoju posadu.

Na kraju, uspešno stiže do svoje domovine, gde ga čeka već odrasli sin i odana žena, prelepa Penelopa, koja je godinama odbijala prosce, iako su svi govorili da je Odisej umro.

5. Had i Persefona

Ljubavna priča Hada, boga podzemlja, vezana je za devojku koju je na prevaru odveo u svoj dom. Naime, boginja Gea je stvorila cvet narcis koji je na livadi privukao pažnju Persefoni. Kada je Persefona prišla cvetu, zemlja se raspukla, iz nje je izašao strašni Had koji ju je zgrabio i odveo sa sobom.

Međutim, pošto je bila Zevsova ćerka, Persefona je, zahvaljujući majčinim molbama, dobila pravo da dve trećine godine živi na zemlji, a jednu trećinu u podzemlju. Ipak, Had joj je na prvom rastanku, pre njenog izlaska u živi svet, dao da pojede zrno nara, koje ju je zauvek vezalo za carstvo mrtvih.

Stari Grci su verovali da proleće počinje kada Persefona izađe na zemlju, a zima dolazi kada se ona vrati u podzemni svet. U mitologiji i kultu Persefona se pojavljuje ili kao nežna i ljupka devojka, ili kao mračna i zastrašujuća boginja podzemlja.

Izvor: kultivisise.rs