5 razloga zašto su svetu potrebni introverti

Od dubokog razmišljanja do temeljnog rada u svemu što rade, introverti imaju puno snaga da ponude svetu.
U pitanju su i psihoterapeuti i introverti u jednom pakovanju, a to pakovanje svetu ima mnogo toga da ponudi, od dubokog razmišljanja do temeljnog rada u svemu što rade, do senzitivnosti, empatije, intuicije.

Jedna introspektivna gomila kojoj su samoanaliza, pisanje dnevnika, poezije, dubokoumno razmišljanje, čitanje, terapija – i drugi razni oblici traženja duše – deo njihove prirode. Verovatno jedan najveći deo. Dubinsko ronjenje u psihu uvek je fascinantna avantura koju ne propuštaju.

Istina je, iako su „tihe“ ličnosti, oni mogu da budi i lideri: mogu biti primer drugima i uticati na svoje porodice, zajednice i svet. To je početak. I to jako dobar, moralo bi se naglasiti.

Iz tog razloga svet (naročito svet danas) ima potrebu za introvertima. Izdvojićemo njih 5:

1. Introverti ciljaju ka savršenstvu, ulagajući potpuno sebe u sve što rade. Zdrava raznolikost perfekcionizma može se sažeti kao urođena potreba za lepotom, ravnotežom, skladom, preciznošću i pravdom. Sigurno je da svetu treba još ove vrste težnje ka tome. Visok kvalitet (u bilo kojoj potrazi) doprinosi svima nama.

Ali ako se pojavi nezdrava raznolikost perfekcionizma, ovo ne služi svetu dobro. Kada je nezdrav, perfekcionista iscrpljuje strah od neuspeha i često izbegava istraživanje nove teritorije ili preduzimanje intelektualnih rizika. Mnogi introverti imaju visoke standarde koji dolaze sa zdravim perfekcionizmom, ali se takođe bore sa nelagodom u novim projektima (nezdravi perfekcionizam) u kojima budu nekad očigledno početnici. U tim prilikama pokušavaju da ne pobegnu, ali se dilema primećuje. Neprijatno im je da ne budu savršeni, čak i u nečemu što je novo.

Međutim, ako je njihov unutrašnji kritičar posebno glasan, izaćiće iz svog dnevnika i razgovarati s kritičarom vani kako bi saznali šta im treba da se smire. Obično steknu uvid koji im omogućava da olakšaju ono što im pada teško.

2. Introverti teže da žive život smisla i svrhe, jer kada se njihova duša nahrani, sposobniji su da pruže podršku drugima koji se bore. Upravo zato, putovi karijere su važni za introverte – mnogo. Ne traže bilo kakav stari posao. Umesto toga, vođeni su da žive životom gde mogu da promene stvari i ispune svoju svrhu na planeti: žele da se bave smislenim poslom.

Neki od njih slede svoju strast i postaju umetnici, pisci, pesnici, muzičari i plesači. Ova polja zahtevaju tihu disciplinu i nebrojene sate da bi usavršili potrebne veštine. Ipak, neki introverti moraju raditi na poslu koji ne vole da bi zaradili prihod za život. Međutim, oni su tada često primorani da potraže smisao negde drugde, jer su za njih svrha, dubina i uticajna tišina neophodni.

Na primer, u ulogama psihoterapeuta, savetnika, autora i blogera mnogi intoverti nađu karijeru savršenu za svoju zatvorenost. Mogu da grade duboke, lekovite odnose sa drugima, što slasno hrani njihovu introvertnu dušu, a istovremeno nisu u direktnom fizičkom kontaktu (što njih može strašno iscrpeti). Takođe, popravljaju svoje autentično ja i pronalaze ono zbog čega su ovde.

3. Introverti teže da shvate ko su i zašto su ovde, neprestano istražuju svoje duše, teže da se poboljšaju, kao i da pomognu u stvaranju boljeg sveta. Introverti ne samo da rade na tome da razumeju svoje emocije, misli, motive i verovanja, već i provode dosta vremena radeći zaista to. Drugi mogu tvrditi da ovo sigurno nije ono što svetu treba; svetu su potrebni glasni ljudi, pobunjenici, demonstranti i razbojnici, zar ne? Pogrešno.

Introverti još uvek mogu da stvore dobru reputaciju bez reči, kao i ekstroverti: stvaranjem efikasnijih i moćnijih sveobuhvatnijih trajnih promena. Putuju unutrašnjim putem da izleče slomljena srca, da spase izgubljene delove sebe, da se poistovete sa gomilom. To isceljenje se proteže izvan pojedinačnog ja. Postaju samopouzdaniji i puni ljubavi, pronalaze svoje glasove i žive autentičniji, moćniji život koji menja svet.

4. Mnogi introverti su visoko osetljivi i empatični, što im pomaže da se dublje povežu sa drugima. Iako nisu svi takvi, mnogi jesu – a ta empatična priroda omogućava im da uoče više u svom okruženju i svojim odnosima.

Na njih lakše utiču mirisi, zvukovi, teksture, vizuelni stimulusi i boje. Zbog toga bi mogli izgledati neobično krhki, ali umesto toga, oni zapravo služe kao sistemi ranog upozoravanja za one koji su manje svesni. Istovremeno su pronicljivi i selektivni.

U vezama se prilagođavaju drugima pažljivom, pedantnom svešću. Osećanje onoga što drugi osećaju gradi vezu i saosećanje (sve dok nisu preplavljeni ili imaju loše postavljene granice). Sposobnost širokog spektra emocija i dubokih osećanja mogla bi biti nezgodna u određenim situacijama, ali takođe pruža puniji, izražajniji život.

5. Introverti su analitični, divergentni mislioci – kada nešto rade, ne koriste prečice. Za mnoge današnje probleme potrebni su temeljni mislioci. Iako bi ih neki mogli nazvati preteranim ličnostima ili onima koji prekomerno razmišljaju, to nije potpuno tačno. To je samo mnogo za podneti ostalima, posebno u poređenju sa ljudima koje bismo mogli nazvati „onima koji razmišljaju premalo“.

Introverti uzimaju vremena da pogledaju složenost problema, uključujući razne delove istog i promenljive stvari. Obično istražuju i ne donose ishitrene odluke koje bi mogle imati neočekivane, pogubne posledice. Možda neće želeti da mozgaju sa onima koji premalo misle ili da se pridruže timu za neku strategiju zasnovanoj na socijalnim vrednostima, ali i dalje će imati mnogo toga da kažu i imati dobro promišljene kreativne ideje za razmenu. Istini za volju, takve ljude svet treba mnogo više nego inače.

Možda bi bilo čudno sugerisati da introvertni ljudi imaju veliki uticaj na svet kada se na njih gleda kao na tihe, usredsređene, previše osetljive ljude. Ali, zapravo su ove osobine one koje su našem svetu najpotrebnije. Nemojte se plašiti tišine, ona često najviše poznaje buku i kako da je smiri.

Leave a Reply

Your email address will not be published.