Ispovesti dva slučajna prolaznika u garaži

Garaža je zanimljivo mesto. Tu ljudi parkiraju svoj alter ego – automobil.

Na putu do ulaza tržnog centra čuo sam dve životne priče. Svaka je trajala samo po jednu rečenicu, nisu morale duže, jer su bile jasne.

Jedan poslovan čovek mahao je rukama kao profesionalni plivač u bazenu objašnjavajući svom sagovorniku: “Na najviše pozicije u firmi primaju najnesposobnije ljude.

Druga priča je bila potpuno drugačija. Rečenica koja je prošla kroz moj slušni aparat oslikavala je ženski svet 21. veka: “Ne mogu stići danas, imam zakazano sređivanje noktiju.

Dve osobe, dve priče koje su stale u dve rečenice, jedan svedok.

Čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči“. Neke mudrosti više ne možemo primeniti.

Danas se do “meda” stiže drugačijim putem, a “žuč” je izgleda predodređena za one koji nisu blizu “košnice”.

Piše: Darko Rašeta