Ja sam intovert koji je želeo da bude pričljivi ekstrovert

Samo da sam poput njega…” započinje svoju priču Dušan, introvert koji je priželjkivao da bude poput svih oko sebe, ekstroverta kojima život izgleda lak. On je podelio svoje iskustvo i lekcije koje je naučio iz toga kako je truditi se da budete neko drugi i zašto je to dobro ili nije.

“Teško da je prošao dan u kojem nisam zamišljao da sam jedan od mojih ekstrovertnih poznanika. Mogli su ući u sobu i svi bi željno iščekivali njihov humor. Čitavo raspoloženje se podiglo kad su počeli da razgovaraju. Mogli su da pokušaju sa skoro svakom devojkom i pristale bi bez imalo razmišljanja. Nikada im nije nedostajao prijatelj, jer su ih ljudi privlačili gde god su išli.

Kao introvert, samo sam sedeo i razmišljao, kao i uvek. Moje analitičke meditacije ostale su mi u glavi dok su mi se usta i glasne žice samo stezali. Nisam razumeo svoju zatvorenost, pa sam želeo da budem neko drugi.

Toliko sam želeo da budem neko drugi da sam pokušao mnoge stvari na koje bi samo ekstroverti voljno pristali. Ušao sam u šou talenata u srednjoj školi. Samo ja. Ispred cele škole sam govorio, svirao gitaru, pevao i odgovarao na pitanja. To je uglavnom bila katastrofa. Verovatno najimpresivnija stvar koju sam uradio je takmičenje u kupaćim kostimima.

Da li je to bilo dobro rešenje za promenu onoga ko sam bio? Ne. Bilo mi je prijatnije pred gomilom, ali me nije magično učinilo ekstrovertom. U stvari, bilo je mnogo teže razgovarati sa jednom devojkom nego sa celom školom. Da sam samo shvatio da ne moram da prilagođavam svoju ličnost, možda bih mogao da promenim ono što sam zaista želeo da promenim: svoje stidljive navike u ličnim razgovorima.

Konačno, bio sam spreman za flert

Posle još nekoliko godina i prihvatanja moje zatvorenosti, napokon sam bio spreman za flert. Nisam znao dok se to nije dogodilo, ali kad se dogodilo, bilo je magično. Nakon godina izbegavanja devojaka, zaletavanja u neugodnu tišinu i pravljenja budale od sebe, bio sam totalno iznenađen svojom sposobnošću kada sam razgovarao sa ovom jednom posebnom devojkom: mojom budućom suprugom.

Upoznao sam je na velikom društvenom skupu i znao sam da su moje šanse s njom male. Prišla je meni i nekolicini mojih prijatelja i predstavila se grupi. Bila je zapanjujuća. U tom trenutku sam shvatio da je moram bolje upoznati, ali kako? Svaki put kad bih razgovarao sa devojkama oči u oči, nisam uspeo. Ako je stekla pogrešan prvi utisak, bio bih gotov. Svi znaju koliko su važni prvi utisci.

Kako je noć odmicala, neprestano sam joj prilazio i pitao je više o njoj. Uradio sam ono što sam smatrao nemogućim. Moja pitanja, komentari i priče su, naravno, stalno dolazili. Nikada nije bilo neprijatnog trenutka niti tišine. Flertovao sam!

PBK metoda razgovora

Sve ono što sam naučio do tog flert iskustva sada nazivam PBK metodom razgovora. Nisam morao da budem ekstrovertan, ali postoje određene osobine koje gotovo garantuju dobar razgovor:

Pažnja – Budući da sam introvert, moj um često zalazi u hiperpogon, posebno kada razgovaram sa nekim atraktivnim. Jedan trik koji sam naučio iz mita o harizmi je da vratim pažnju na drugu osobu fokusirajući se na fizički osećaj, poput pomeranja nožnim prstima. Zvuči glupo, ali izbacuje te iz neprijatnosti.

Blagonakolnost – Neophodno je zapravo voditi računa o tome sa kim razgovarate. Ali čak i više od toga, druga osoba mora znati da vam je stalo. Znam da to može biti teško, ali emocije moraju biti izražene u vašim odgovorima na ono što kažu. Možda čak i samo: „Vau, pričaj mi više o tome.

Kompetencija – Pokažite da ste u nečemu dobri. Ako nikada ne razgovarate o svojim veštinama i dobrim osobinama, oni ih neće znati. Ne hvalite se, ali obavezno im pokažite da još uvek ne živite u roditeljskoj kući i igrate video igre u podrumu ceo dan. (Osim ako to ne radite, naravno.) To čak ne mora biti i veliko postignuće. Na primer, to može biti tako jednostavno kao što je reći drugima da ste nedavno završili zanimljivu knjigu ili da ste naučili novu veštinu. Sve do čega vam je stalo može dovesti do sjajnog razgovora!

Moja introverzija me dovela do toga da još više razgovaram

Jednom kada sam prihvatio činjenicu da sam zatvoren u sebe i prestao da sanjam da sam neko drugi, uspeo sam da se usredsredim na upoznavanje drugih ljudi. Nije moja introverzija bila sebična, moj stalni fokus na pretvaranje da sam ekstrovertan učinio me je sebičnim. A ljudi koji su fokusirani na sebe obično socijalno propadaju.

Sada volim svoju zatvorenost u sebe. Budući da mrzim dosadne razgovore, imam strategije da to prebrodim i produbim u svojim prijateljstvima.

Moja zatvorenost me navodi da još više uživam u trenucima sa ženom i decom. Svoju ljubav prema čitanju mogu da podelim sa sinom. Pre neki dan me je zamolio da tri puta zaredom pročitam knjigu o dinosaursima. Neke od najboljih noći sa suprugom su one kada sedimo zajedno i čitamo svoje knjige. Ona je strastveni obožavatelj Hari Potera!

Ekstroverzija nije bila odgovor na moju stidljivost. Morao sam da prihvatim da sam zatvoren u sebe kako bih mogao uživati u drugim ljudima. Na kraju, moja zatvorenost me naterala da još više razgovaram.”