Kako dečju kreativnost razvijati kroz igru: korisni saveti i ideje

Kreativnost kod dece nije samo jedna od prolaznih etapa odrastanja. Takođe se ne sme posmatrati ni kao rezultat previše slobodnog vremena koje deca imaju u odnosu na odrasle. I najvažnije, kreativnost nije produkt dečjeg dokoličarenja, već detetov najvažniji izraz i jedinstveni fenomen ljudske svesti.

Kreativnost je jednako važna i kod odraslih ljudi. U odnosu na situacije i aktivnosti kada je aktiviraju ona im može pružiti osećaj zadovoljstva i rasterećenja ili biti od koristi u različitim delatnim područjima.

Rane godine života (detinjstvo i adolescencija) su ključne za njen razvoj, a ulogu prilikom usmeravanja kreativnosti nemaju samo deca već i roditelji. O tome šta je kreativnost, o načinima za njeno uspešno razvijanje kroz igru i ulozi roditelja u svemu tome, detaljnije u nastavku teksta.

Šta je u stvari kreativnost?

Pre mnogo decenija Albert Ajnštajn je rekao da je kreativnost inteligencija koja se zabavlja. Već u ovom slikovitom opisu pojma kreativnost – kroz ključne reči inteligencija i zabava, data je suština njenog definisanja.

Naime, kreativnost je mentalni proces koji se odnosi na stvaranje novih ideja, pojmova, pristupa ili rešavanja problema. Sama reč potiče od latinskog izraza creation ex nihilo koji označava stvaranje nečega ni iz čega. Nekada se ova sposobnost dovodila u vezu sa talentom, pa se smatralo da je svojstvena samo retkim i “posebnim” ljudima. Danas je prihvaćenije mišljenje da svaki čovek ima određeni kapacitet kreativnosti, a samo je pitanje kada, u kojoj meri i na koje načine će je razviti i da li će je uopšte razviti.

Dete – igra – kreativnost

Prva veza koju dete uspostavlja sa kreativnim procesom je upravo kroz igru. Budući da je još uvek nezrelo i nespremno da bude uključeno u aktivnosti odraslih i da na taj način stekne iskustva, igra je za dete od apsolutnog značaja.

Ova spontana i slobodna aktivnost koja je sama sebi cilj, pre svega, budi u detetu osećaj zadovoljstva, što je glavni razlog zašto joj se mališani iznova vraćaju i toliko posvećuju. Pored terapeutske vrednosti (jer vodi ka rasterećenju i duševnom zdravlju) koju ima, igra je za decu važna i zbog socijalne prilagođenosti, ali i razvoja ličnosti.

Naime, dete se kroz igru otkriva, ispoljavajući svoj doživljaj i potencijale. Ona pozitivno utiče na razvoj psihofizičkih funkcija, sposobnosti i znanja; formira uslove za normalan emocionalni razvoj i razvijanje kreativne ličnosti deteta; može se čak pojaviti i kao indikator nivoa intelektualnog razvoja dece. Značaj igre je i u tome što se kroz nju ispoljavaju svojstva karakteristična za stvaralačke ličnosti: otvorenost prema iskustvu, čuđenje, radoznalost, spontanost, autentičnost. Dakle, sve ove i slične postupke koje mališani spontano ravijaju u igri prvi su izrazi delatnih, misaonih i estetskih tehnika.

Kako dečju kreativnost razvijati kroz igru?

Sve igre se razlikuju u zavisnosti od sadržaja, načina na koji se izvode, funkcije koju ostvaruju, starosne grupe… Postoje one funkcionalne igre u kojima je primarna fizička aktivnost dece. Potom su tu i one igre sa gotovim pravilima koje pospešuju razvoj intelektualnih sposobnosti kroz logička razmišljanja itd. Međutim, za razvoj dečje kreativnosti najvažnije su igre sa konstruktorskim karakterom, kao i igre mašte i igre uloga.

Primer konstruktorskih igara

Kod ovakvih igara dete najčešće uobličava materijal kako bi dostigao određeni cilj. Stvaranje nečeg što je rezultat sopstvenog napora zavisi od uzrasta deteta. Na primer, mališani predškolskog i mlađeg školskog uzrasta obožavaju da prave osmomartovske, rođendanske ili novogodišnje čestitke članovima porodice. I naravno, idejama nikad kraja. Pravljenje ukrasnih kartonskih kutija, glinanih posuda, šivenje odeće za lutke – samo su neke od načina da dete ispolji svoju maštu.

Pomoć i podrška roditelja su uvek dobrodošle deci, te u maloj radionici treba udružiti snage. Zajedničko seckanje kartona, tkanina, lepljenje šljokica, ukrasa i slično, ali tako da dečje ideje uvek budu u prednosti, ne samo da stvara pozitivnu atmosferu u domu nego i decu čini srećnijom, upornijom, radoznalijom. Dajte detetu ideju i dozvolite mu da je ostvari na sopstveni način. Čak i ako vam se čini da nije stvorilo ništa toliko kreativno, ne brinite. Maštovitost ni kod dece ni kod odraslih ne radi 24 sata dnevno. Ako je ne ispolji danas, sutra će možda zasijati!

Primeri igre mašte i igre uloga

Ove igre se odnose na oponašanje postupaka i simboličke imitacije. Kako je dete već od ranih godina života sposobno da uoči i rezonuje pozitivne i negativne osobine kod drugih, iste će umeti da na sopstveni način doživi i predstavi. Zato, slobodni vikend ili kišni dan iskoristite da decu odvojite od tehnologije i da dom pretvorite u malo pozorište:

• Potrebno je da mališani izaberu omiljenu bajku;
• Vaše je da osmislite gde bi mogla biti pozornica i da obezbedite materijal (karton, papiri, komplet flomastera, lepak, makaze, uskrasne trake…) za izradu neophodnih rekvizita;
• Izrada rekvizita (maske, kostimi, čarobni štapić…) i ukrašavanja pozornice je zajednički posao.

A sada nastupaju mališani…

Kreativnost mališani neće samo pokazati tokom pripreme za predstavu, nego i u samom dramskom činu. Gestikulacija, mimika, sloboda na „sceni” neki su od pokazatelja koliko su vaša deca maštovita. Međutim, značajnije je da kao publika budete pažljivi i pomno pratite način na koji iznose tekst – da li se dosledno drže priče ili unose elemente kojih nema u njoj.

Naime, deci je i te kako svojstveno izmišljanje i preuveličavanje osobina i događaja. Čak i u svakodnevne razgovore i teme sa roditeljima i vršnjacima deca unose elemente nerealnog. Tek kada im se pruži prilika da ih slobodno i neometano ispolje oni zaista uživaju u tome. I nemojte brinuti, deca odlično razlikuju realne od nerealnih pojava.

Još ideja nije na odmet

Jedan od načina da vidite koliko su vaši mališani kreativni jeste stavljanje u ulogu nekog junaka. Na primer, nakon čitanja Devojčice sa šibicama dozvolite detetu da osmisli i izmeni kraj bajke. Prepričavanje bajki ili, još bolje, stavljanje u ulogu nekog junaka može biti vrlo podsticajan metod za razvijanje dečje mašte, ali i kritičnosti i radoznalosti.

Piše: Srbijanka Stanković