September 24, 2021

Psihološke činjenice koje objašnjavaju mnoge stvari

1. Ako imamo plan B, naš plan A verovatno ima male šanse da uspe

U seriji eksperimenata na Univerzitetu u Pensilvaniji istraživači su otkrili da kada volonteri nisu razmišljali o rezervnom planu pre nego što su započeli zadatak, prolazili su bolje od onih koji su razmišljali o planu B.

Uz to, kada oni sa rezervnim planom shvate da za krajnji rezultat postoji više opcija, njihova motivacija značajno opada.

Istraživači potenciraju da je razmišljanje unapred dobra ideja, ali da najverovatnije dobro osmišljen plan A vodi ka većoj uspešnosti nego nekoliko unapred pripremljenim strategija.

2. Strah može da učini da se osećamo dobro – ukoliko zaista nismo u opasnosti

Ne volimo svi strašne filmove, ali za ljude koji ih gledaju postoji nekoliko teorija zašto ih vole, a glavna se svodi na hormone.

Kada gledate horor film, šetate mračnom i nepoznatom sredinom, imate strah od letenja i nalazite se u avionu – telo luči adrenalin, endorfin i dopamin.

U ovakvim slučajevima, koliko god da se plašite, mozak priznaje da niste zaista u opasnosti, pa je stres koji je izazvan sasvim bezopasan.

3. Ljude više pogađa kada je ugrožena jedna osoba, nego neka masovna tragedija

U drugoj studiji na Univerzitetu u Pensilvaniji, jedna grupa je saznala za malu devojčicu koja umire od gladi, druga grupa je saznala za milione ljudi koji umiru od gladi, a treća grupa za obe situacije.

Ljudi su donirali duplo više novca kada su čuli za devojčicu nego za masovno gladovanje velikog broja ljudi. Čak i treća grupa koja je čula obe priče, donirala je mnogo više u korist male devojčice.

Psiholozi smatraju da saosećamo i želimo da pomognemo osobi pored sebe, ali kada deluje da je problem previše velik, shvatamo da ne možemo mnogo da učinimo i najlakši način je da se povučemo.

4. Lakše pamtimo početak i kraj nego sredinu

Kada se od ljudi traži da se sete stvari sa spiska, oni će se najverovatnije setiti stvari sa samog kraja ili sa samog početka, otkrila je jedna studija objavljena u „Frontiers of Human Neuroscience“.

Sredina postaje zamagljena jer intenzitet pažnje značajno opada posle početka, a ponovo se povećava kako se kraj približava.

Ovo se dešava i prilikom običnog prepričavanja događaja, dešavanja, pa čak i koncerta ili pozorišne predstave.

5. Hrana je uvek ukusnija kada nam je neko drugi spremi

Da li ste se nekada zapitali zašto sendvič iz sendvičare u kraju ima bolji ukus od onog koji napravite sami kod kuće, čak i kada koristite iste sastojke?

Jedna studija objavljena u časopisu Science otkrila je da smo dok spremamo obrok veoma posvećeni i osećamo veće uzbuđenje nego dok taj obrok jedemo.

Vreme izgubljeno u spremanju obroka smanjuje naše uživanje.

6. Nismo toliko dobri u multitaskingu kao što mislimo da jesmo

Istraživanje objavljeno u časopisu za eksperimentalnu psihologiju pokazuje da čak i kada mislite da radite dve stvari odjednom, ono što radite u stvari je brzo prebacivanje sa jednog na drugi zadatak.

Što znači da ste uvek fokusirani na jedan zadatak, a ne na dva ili tri kako mislite.

Nije ni čudo što je toliko teško da slušate svog partnera dok visite na Instagramu.

7. Mi ćemo uvek naći problem

Da li ste se nekada zapitali zašto se dešava da kada rešimo jedan problem, drugi odmah zauzme njegovo mesto? Nije ceo svet protiv vas, već vaš mozak.

Istraživači su od volontera zatražili da preko kompjuterske galerije izaberu ljude koji im izgledaju preteće.

„Pošto smo počeli da im pokazujemo sve manje i manje lica koja izgledaju preteće, vremenom smo otkrili da su oni proširili svoju definiciju „pretnje“ i nju uključili sve veći opseg lica“, napisao je Dr Levari.

Drugim rečima, kada se spisak pretećih lica smanjio, oni su počeli da biraju lica za koja su ranije govorili da su bezopasna.

8. Moć čini da se ljudi manje brinu o drugima

Verovatno ste čuli za poznati eksperiment u zatvoru Stenford.

Studenti koledža su bili slučajno izabrani da budu ili zatvorenici ili čuvari lažnog zatvora, a „čuvari“ su počeli da maltretiraju „zatvorenike“.

Veoma loše je bilo i to što je dvonedeljni eksperiment bio otkazan posle šest dana.

To je prilično kratak period, ali su kasnija istraživanja otkrila da kada ljudi osete poziciju moći značajno izgube empatiju.

9. Novac može da kupi sreću, ali samo do određene tačke

Istraživanja pokazuju da u odnosu na prihode, ljudi imaju „tačku zasićenja“. Kada se do nje dođe, zarada vas neće učiniti srećnijim.

Različite studije sugerišu različite sume (jedna studija iz 2010. godine navodi 75.000 američkih dolara, a istraživanje iz 2018. godine 105.000 američkih dolara), ali ipak, poenta je ista.

Stalno stremljenje za sve više i više, ne čini da novac bude presudan za ljudsku sreću.

10. Društveni mediji psihološki su dizajnirani da stvore zavisnost

Rekli ste da ćete samo brzo proveriti obaveštenja na Fejsbuku, ali 15 minuta kasnije još uvek radite to isto? Na žalost, niste usamljen slučaj.

Nekadašnji programer u „Mozili“ kaže da se tajna maksimalne zavisnosti krije u radu bukvalno hiljade programera koji svakodnevno rade na tome.

On kaže da inovacija tera korisnike da gledaju u svoje telefone mnogo duže nego što je to potrebno.

Isto tako, on tvrdi da postoji bolest zvana ,,zavisnost od interneta’’ koju je veoma teško prevazići, posebno generacijama koje su rođene u epohi interneta i društvenih mreža.

Izvor: crnobelo.rs