Razlika između napada panike i napada anksioznosti

Često čujemo izraze „napad anksioznosti“ i „napad panike“ koji se koriste naizmenično, kao da imaju isto značenje. To je razumljivo s obzirom na to da su neki simptomi napada panike i anksioznosti slični, uključujući ubrzani rad srca, otežano disanje i vrtoglavicu.

U praksi, međutim, panika i anksioznost imaju različite osobine, a zdravstveni radnici koriste ove izraze za specifične simptome i poremećaje.

Napadi panike su nagli nalet intenzivnog straha ili nelagodnosti praćeni drugim fizičkim i mentalnim simptomima. S druge strane, anksioznost je deo emocionalnih i zaštitnih odgovora koji su povezani u ljudskom telu. Razlog za zabrinutost je kada je anksioznost preterana ili vam stane na put u životu.

Ako iskusite značajnu anksioznost ili paniku, važno je razumeti njihove definicije, simptome i načine lečenja.

Kliničke razlike

Profesionalci koji leče mentalna zdravstvena stanja dijagnozu zasnivaju na definicijama iz Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje, poznatog kao DSM-5. Iako napadi anksioznosti i panike ponekad mogu delovati isto, razlike navedene u DSM-u pomažu u identifikovanju i razlikovanju. Definicije u DSM-5 vode vašeg lekara da postavi dijagnozu i klasifikuje vaše stanje.

DSM-5 koristi termin „napad panike“ da bi opisao karakteristike koje su povezane sa stanjem poznatim kao panični poremećaj. Međutim, napadi panike mogu se javiti i kod drugih psihijatrijskih poremećaja, a takođe je moguće imati napad panike ako nemate poremećaj.

Pojam „napad anksioznosti“, s druge strane, nije definisan u DSM-5. Umesto toga, „anksioznost“ se koristi za opisivanje osnovne osobine nekoliko bolesti identifikovanih pod naslovima anksiozni poremećaji, opsesivno-kompulzivni poremećaji i poremećaji povezani sa traumom i stresorima.

Razlike između panike i anksioznosti najbolje se opisuju u pogledu intenziteta simptoma i dužine vremena kada se glavni simptomi javljaju.

Napad panike

Napad panike je intenzivan i iznenadan osećaj straha, terora ili nelagode praćen nekoliko drugim mentalnim i fizičkim simptomima. Simptomi napada panike često su toliko ekstremni da uzrokuju ozbiljne poremećaje. Prema DSM-5, napad panike karakterišu četiri ili više sledećih simptoma:

Mentalno: osećaj nestvarnosti (derealizacija), osećaj odvojenosti od sebe (depersonalizacija), strah od gubitka kontrole ili osećaja da ludite, strah od umiranja.

Fizički: lupanje srca ili ubrzani rad srca, prekomerno znojenje, drhtanje, otežano disanje, osećaj gušenja, bol u grudima, mučnina, osećaj vrtoglavice, nesigurnosti, osećaj utrnulosti ili peckanja, jeza…

Napadi panike obično se javljaju iz vedra neba bez očiglednog trenutnog okidača. U nekim slučajevima su „očekivani“ jer strah izaziva poznati stresor, poput fobije.

Simptomi napada panike dostižu vrhunac u roku od 10 minuta, a zatim popuštaju. Međutim, neki napadi mogu trajati duže ili se mogu odvijati uzastopno, što otežava određivanje kada se jedan napad završava, a drugi počinje. Nakon napada, nije neobično da se ostatak dana osećate pod stresom, zabrinuti, van sebe ili na ivici.

Anksioznost

Suprotno tome, anksioznost se generalno pojačava tokom određenog vremenskog perioda i u velikoj je korelaciji sa prekomernom zabrinutošću zbog neke potencijalne opasnosti – bilo da je stvarna ili opažena. Ako se iščekivanje nečega izgradi i velika količina stresa dostigne nivo kada postaje nadmoćna , može se osećati kao „napad“. Simptomi anksioznosti mogu uključivati sledeće:

Mentalno: teškoće u koncentraciji, razdražljivost, nemir

Fizički: umor, napetost mišića, poremećen san, povećani odgovor na trzaje, povećani puls, vrtoglavica

Iako su neki simptomi anksioznosti slični onima povezanim sa napadima panike, oni su uglavnom manje intenzivni. Za razliku od napada panike, simptomi anksioznosti mogu biti trajni i vrlo dugotrajni – dani, nedelje ili čak meseci.

Lečenje panike i anksioznosti

Bilo da se nosite sa panikom, upornom anksioznošću ili oboje, na raspolaganju je efikasan tretman. Neke od najčešćih opcija lečenja uključuju terapiju, lekove na recept i strategije samopomoći. Možete odlučiti da isprobate jednu ili kombinaciju ovih metoda.

– Psihoterapija vam može pomoći da bolje razumete svoje simptome, razvijete načine za upravljanje njima, prevaziđete prošli bol, odredite svoj put za budućnost i steknete jasniju perspektivu koja će vam dati nadu.
– Lekovi vam mogu pomoći u smanjenju simptoma. Oni ponekad mogu biti potrebni samo na kratak vremenski period za kontrolu simptoma dok radite na ostalim strategijama.
– Tehnike samopomoći, kao što su vežbe disanja i progresivno opuštanje, mogu biti korisne ako vam omoguće da radite na upravljanju simptomima u svom ritmu.

Izvor: verywellmind.com