Šta introverti mogu uraditi kad ne mogu da isključe prekomerno razmišljanje?

Po prirodi, introverti su mislioci. Naravno, oni su i izvršioci, ali za njih postoji strašno puno razmišljanja pre bilo kakvog činjenja. U njihovom umu se uvek odvija mnogo unutrašnjeg pripovedanja tokom celog dana. Stalno traže značenje stvari, a to uključuje postavljanje puno pitanja, jer uvek žele da znaju zašto i kako.

Međutim, rad tog istog uma ne prestaje jednostavno kad napokon iscrpe svaku mogućnost razmišljanja i preduzimanja akcije. Često dođe dp čak i više introspekcije nakon toga. Obuzmu ih ponovljena iskustva i unutrašnji razgovori kao da gledaju svoj mentalni film.

I, kada ne analiziraju prošla iskustva, verovatno ćete ih pronaći kako razmišljaju unapred u budućnost. Introverti zapravo vole to da rade.

Introverti mogu ponuditi jedinstvene uvide zbog načina na koji se približavaju svetu i zbog toga što često prepuštaju svojoj intuiciji da vodi njihovo razmišljanje. Oni vole svoje vreme i mnogi od njih se ne osećaju krivim što su s njim i sebični. Često sebe zapitaju šta nije u redu s njima kad što pre pokušavaju otići sa neke zabave. Mogli bi sedeti kod kuće u pidžami sa šoljicom čaja, živeći svoj najbolji život, dok neki od njih ne počnu da razmišljaju o tome koja uzbudljiva iskustva mogu propustiti.

Mogu da se prebace iz režima razmišljanja u režim bivanja ukoliko se posvete toj unutrašnjoj praksi kroz vežbanje. Svoju pažnju mogu da usmere sa ponavljajućih i uobičajenih negativnih brbljanja na istinsko uživanje u trenutku, uživanje u svakom gutljaju čaja, oslobađanje krivice, usamljenost i osećanje blaženstva.

Iz tog razloga, ukoliko ste introvert, pročitajte koji su to koraci koji će vam pomoći u tome da isključite um koji prekomerno razmišlja.

Kako se prebaciti iz režima razmišljanja u režim bića?

Korak 1: Prepoznajte da ste u „načinu razmišljanja“ posmatrajući svoje misli, osećanja i fizičke senzacije.

Zapitajte se: Koje misli mi prolaze kroz glavu? Kakva osećanja primećujem? Da li se osećam nelagodno? Ako je to slučaj, samo priznajte ove emocije, bez pritiska da bilo šta promenite trenutno.

Nastavite ulaziti u dubinu. Pitajte sebe: Koje fizičke senzacije trenutno osećam u svom telu? Da li su mi ramena napeta, da li negde osećam stezanje mišića ili bol? Opet, samo priznajte ove senzacije bez preduzimanja bilo kakve akcije.

Korak 2: Preusmerite pažnju na telo i uzdah.

Dalje, možda biste želeli da pokušate da zamislite reflektor. Zamislite da je uvećao fizičke senzacije uzdaha i izdaha. Uključite se u način očitavanja fokusiranjem na uspon i pad grudi ili stomaka. Samo primetite svaki dah praćen svakim udahom. Kada vaš um odluta u način razmišljanja (kao što će to u početku neizbežno i biti), jednostavno ga vratite svojim fizičkim senzacijama disanja.

Korak 3: Pređite na „režim bivanja“, uzimajući nekoliko trenutaka da biste samo postojali u sadašnjosti.

Pokušajte da zumirate taj reflektor tako da ste sada svesni svog tela dok udiše i izdiše. Čak i ako ste samo na trenutak prešli sa razmišljanja na jednostavno bivanje. Praksom će ovaj prelazak postati lakši i automatizovaniji. To možete učiniti bilo gde u bilo koje vreme, bilo u sopstvenoj spavaćoj sobi, bilo kada ste na poslu ili na stresnom društvenom događaju.

Ova tri koraka će vam dati uvid u to koliko su povezane vaše misli, osećanja i telesne senzacije. Primetite da poenta nije u pokušaju da se promene. Namera je jednostavno da počnete da vežbate kako biste bili svesni i lakše se prebaciti iz režima prekomernog razmišljanja u ono što je sada.

Leave a Reply

Your email address will not be published.