September 28, 2021

Šta nam može pomoći da se bolje nosimo sa pandemijom

Za mnoge od nas je ovo vreme u pandemiji vreme nade za boljim sutra – ali drugi su i dalje u teškoj situaciji. Dok se opuštaju mere zaključavanja u nekim delovima sveta, u drugim oblastima se ponovo beleži porast broja slučajeva. Zapravo, Svetska zdravstvena organizacija nedavno je upozorila da se slučajevi ponovo povećavaju širom sveta i pozvala vlade da ne ublažavaju ograničenja prerano čak ni kada se sprovode programi vakcinacije.

Takođe se sada mirimo sa idejom da će koronavirus postojati još neko vreme i da, iako vakcina pomaže u smanjenju rizika od ozbiljnih bolesti, možda ćemo morati da usvojimo mere kao što su ograničenja kretanja, suočavanje sa nošenje maski u određenim uslovima i fizičko distanciranje još neko vreme.

Dakle, pored efikasnog uvođenja vakcine, šta nam je trenutno potrebno i u budućnosti, jer se ono što se činilo kao kratkoročna rešenja pretvara u načine za rešavanje dugoročne pretnje?

Donošenje odluka i prisustvo pretnje

Dok se borimo sa svojom potrebom da nastavimo svoj život kada toliko toga oko nas izgleda nesigurno, otkrivamo u velikom obimu da prisiljavanje u režim uzbune i van njega – na mnogim nivoima, od pojedinaca, porodica, zajednica, nacija, pa čak i čitava međunarodna zajednica – ne donosi najoptimalnije uslove za donošenje odluka. Velikom broju naših strateških mogućnosti donošenja odluka i planiranja je teško pristupiti. Odgovorni smo za donošenje kratkoročnih odluka za suočavanje sa neposrednim pretnjama, umesto da vidimo širu sliku i prilagodimo se tome.

Ironično, ono što nam je najpotrebnije za efikasno strateško donošenje odluka je upravo suprotno od onoga na šta smo prisiljeni u svojoj dosadašnjoj pandemijskoj priči. To je takođe stvar koju je najteže postići u vreme krize i pretnje.

Neizvesnost i pretnja virusom gurnuli su nas ka strahu, rigidnosti i poricanju. Neki od naših voljenih, pa čak i neki od naših ključnih donosilaca odluka i lidera, se plaše. Njihova dominantna strategija suočavanja sa smanjenjem anksioznosti donedavno je bila umanjivanje krize, umesto suočavanje sa stvarnim i neumoljivim. Opasnost je u tome što će se, kako brojevi slučajeva padnu, vratiti na narativ da nema razloga za zabrinutost, potkrepljenog jednom od kognitivnih pristrasnosti kojima bismo mogli biti skloni kada se osećamo pod pretnjom i stresom.

Ovo je „pristrasnost status kvo“. Odnosi se na to da ljudi preferiraju osećaj bliskosti i da stvari ostanu takve kakve jesu, s tim da inercija ima prednost nad akcijom. Ovo delimično može objasniti zašto su neke vlade bile spremnije da prihvate status kvo i ignorišu upozorenja o razornim posledicama pandemije, iako je potreba za spremnošću bila jasno i više puta iznošena.

S tim u vezi čvrsto je vezivanje za stare navike, posebno one vođene sopstvenim interesima, gde su pripadnici javnosti, pa čak i starije ličnosti u javnom životu, popustili u iskušenju da ignorišu fizičko udaljavanje i odvažili se ili su ignorisali savete da nose masku dok to rade.

Značaj fleksibilnosti

Ono što nam je najpotrebnije, najvredniji stav i imovina koju možemo imati je fleksibilnost. Pod ovim se misli na kognitivnu fleksibilnost koja nam omogućava da lagano držimo ideje i da transformišemo ponašanje usled promenljivih okolnosti ili nedavnih informacija. Uz to, potrebna nam je i emocionalna fleksibilnost koja nam omogućava da upravljamo ovim promenama u ponašanju, a da ne padnemo u pretnje duševnog stanja ili krutosti u razmišljanju i ponašanju, što nas ponovo uvodi u poricanje stvarnosti i želje.

Nažalost, fleksibilnost je takođe jedna od najtežih stvari kojima se može pristupiti u vreme nesigurnosti. Pored fizičke pretnje samog koronavirusa, preteća pretnja ponovnim oživljavanjem znači da će održavanje i upravljanje optimalnim socijalnim i mentalnim uslovima za fleksibilnost verovatno biti najveći izazov sa kojim ćemo morati da se suočimo u ovim pandemijskim vremenima.

Teško je suočiti se sa ovom vrstom neizmerne neizvesnosti. Čini se da se tlo neprestano pomera ispod vas dok pokušavate da se pomirite sa zbivanjem u i van različitih stanja mentaliteta. Ne nazire se čvrsta krajnja tačka, a uobičajena podešavanja vašeg života su u velikoj meri poremećena.

Povežite ovo sa našom uobičajenom žudnjom za predvidljivošću i rutinom, i ne čudi što nam je često teže da se nosimo sa neizvesnošću nego da definitivno znamo da će se nešto loše dogoditi. I zato je usred ovoga toliko važno da se podsetimo da neizvesnost u vezi sa ovom pandemijom neće trajati večno. U ovome smo svi zajedno, i biće bolje.

Izvor: psychologytoday.com